Da se ne lažemo - nije to bio neki most,
od onih podignutih da bi se u njih gledalo,
a ne, pre je bio od onih podignutih
da bi se sa njih gledalo
i pod njima prvi put poljubilo.
Ali, ponekad ga je ona prelazila
svojim uobraženim kadetskim korakom,
a mesečina se, kao deverika,
lovila u mreži njene kose ...
Po tome ću ga, eto, pamtiti.

Rat je, kao pijan svat prošao poljem,
šenlučio celu noć kaleći bes na ranom žitu
i tek niklom bostanu.
Zašto - ne pitaj se, jer tako je bolje,
i Bog je pristao na to.
Ratovi prolaze, a ljudi, eto, ipak ostaju.
Za zlo sam teški laik, ma, to je stara priča,
znaš već ..."Bila jednom dva brata..." i to...
Kad sklopim taj mozaik ostane mi kamičak
i - to smo, izgleda, mi ...

Ma, hitni papuče u vis žalosna panonska vilo,
za tvoje dugme sedefno ja noćas kraljevstvo dajem,
i lupni daire o bok, ramena pospi aprilom,
pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem,
zaigraj, bosa i prkosna, dok iznad Novog Sada
đavo pali svoja kandila.

Žad na reci tamni čim se sumrak zgusne,
Dunav je pred zoru prek -
plaše te aveti što maglom brode teškim skelama.
Ne, strah nije pravi ruž za tvoje usne,
reši ga se jednom zauvek
i veruj zvezdi koja zraku tvog  života prelama.
Nije to prva neman što preti dahom vatre, ne,
ali ljubav je vitez, arhanđel s mačem spreman
da i tu alu satre, da, i samo čeka tvoj znak.

Ma, hitni papuče u vis žalosna panonska vilo,
za tvoje dugme sedefno ja noćas kraljevstvo dajem,
i lupni daire o bok, ramena pospi aprilom,
pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem,
zaigraj, bosa i prkosna, dok iznad Novog Sada
đavo pali svoja kandila.